Eksperimentalna modalna analiza je kompleksna analiza kontrolisanog pobuđivanja mašina i sinhronog snimanja vibracionog odziva u predefinisanim tačkama mašine (čvorovi). Njen osnovni cilj je eksperimentalna identifikacija modalnih parametara mašine (sopstvene frekvencije i rezonantni modovi). Eksperimentalna modalna analiza se ne izvodi rutinski već u slučajevima kad je to zahtevano i opravdano:
1. Identifikacija sopstvenih frekvencija – rezonancija kod instalacije novih mašina,
2. Identifikacija sopstvenih frekvencija – rezonancija kao sastavni deo testova prihvatljivosti nove i remontovane opreme,
3. Identifikacija sopstvenih frekvencija – rezonancija kao deo napredne vibrodijagnostičke studije (troubleshooting).
Osim sopstvenih (rezonantnih) frekvencija mašine, rezultat kompletne modalne analize je i animacija svakog od rezonantnih modova. Ukoliko se dokaže da je rad mašine praćen pobuđenom rezonancijom vrše se korektivne mere na mašini, najčešće kroz izmеnu strukturnih dinamičkih karakteristika mašine: masa, prigušenje, krutost. Za uspešnu eliminaciju rezonancije strukturnom dinamičkom modifikacijom a naročito uvođenjem elemenata za ukrućenje (ili oslabljenje) mašine neophodno je poznavanje slike rezonantnog moda odnosno pozicija čvornih tačaka svakog od moda. Ukrućivanje mašine bez poznavanja pozicije čvornih tačaka najčešće dovodi do još većeg pogoršavanja stanja mašine.
Za kontrolisano pobuđivanje mašine u toku modalnog testa koristimo modalno podešene udarne čekiće dok se sinhrono, vibracioni odzivi mere u sva tri koordinatna pravca troaksijalnim akcelerometrima. Snimljene prenosne funkcije se dalje obrađuju u namenskom softveru za ekstrakciju modalnih parametara.
Nakon izvršene modalne analize korisnik dobija detaljni izveštaj sa prikazom svih modalnih parametara mašine. U slučaju da se odnosi krutosti, mase i prigušenja na mašini ne menjaju vremenom (a to je najčešći slučaj) ovaj izveštaj predstavlja svojevrsni „pasoš“ mašine. Ukoliko u narednom periodu dođe do promene modalnih parametara, moguće je da je došlo do promene strukturnih dinamičkih karakteristika mašine (npr. smanjenje krutosti usled nastanka pukotine).
